Onda im kažem da je taj isti Travnik (bolnica Travnik), spasio život mojoj majci nekoliko puta, da je taj isti Travnik otkrio moj zdravstveni problem, zbog kojega sam pila tablete 10 mjeseci i primala injekcije, taj isti Travnik me prihvatio s obje ruke, kada su me drugi iz hira odbili.
Ali evo, sad sam odlučila pisati isključivo o odluci da tamo i rodim. Kada sam se nekada u kolovozu 2016.godine razboljela, stomak me jako bolio, vrtoglavica, mučnina, izostanak ciklusa, moja doktorica me uputila ginekologu u Novu Bilu.
Išla sam s mužem, kad smo stigli u bolnicu, na hodniku smo čekali sami, ali doktor nije htio da me pregleda, nego je onako arogantno i bez imalo poštovanja rekao sestri koja je stajala na vratima da me ne želi primiti, i da se vratim u Kiseljak, te kako mi zapravo imamo doktora, a što mi se ne sviđa taj isti doktor, nije njegova stvar, baš tako mi je poručio, a vrata otvorena, i sestra samo slegnu ramenima, znam da nije do nje… mada sam jako bila ljuta i na nju i na sve njih, jer ja nisam mogla čekati njegovu dežuru u Kiseljaku.
Znam da sam izašla iz bolnice plačući, boli me stomak, znam da postoji sumnja na vanmateričnu trudnoću, a on me nije htio pregledati, i zar je to doktor?!? (Samo da kažem da on više ne radi u Novoj Biloj).
I onda s tom istom uputnicom, odemo u Travnik, na pregled kod Dr. gospodina Amera Šuškića, koji me na pregled primio sa uputnicom koja je naslovljena na Novu Bilu, koji me s bolom u stomaku nije držao na hodniku, i koji posao doktora radi korektno, vrijedno i pošteno.
Tada sam rekla da sam ja svoga doktora i svoju bolnicu “pronašla”, znam da sam i doktoru, nakon što je završio pregled, rekla da cu ako ikada budem trudna, biti njegov pacijent.
Tako je i bilo, nekih 7 mjeseci nakon toga, pozvala sam ga, zakazala pregled u bolnici, i potvrdio mi je trudnoću.
Nikada ja nisam primijetila bilo kakvu razliku, nepoštovanje i sl.na osnovu toga što sam ja Ana.
Na sve preglede sam išla u bolnicu, samo jednom sam otišla privatno, jer ultrazvuk u bolnici taj dan nije bio u funkciji (trebala je stići zamjena). Taj čovjek ponašao se poput oca, sestre uvijek tu da pomognu, uvijek kažem svaka im čast. Svoj posao rade zaista fer i korektno. To je isključivo moje iskustvo. Pišem ono što sam ja doživjela.
Sigurna sam da bih se sada nosila sa posljedicama tromboze, da on nije reagirao odmah, kada sam ga nazvala u 6 ujutro, a on rekao da odmah dođem, bez ikakvog odlaganja. Iako sam ga nazvala u 6 ujutro i možda probudila, nisam niti u jednom trenutku osjetila da je to problem.
Ja znam da je on samo radio svoj posao, ali u moru ovih koji ga ne rade kako treba, njemu svaka čast, zahvalna ću mu biti zauvijek. Rekao mi je odmah da će biti prisutan na porodu, samo ako bude njegova dežura, jer takva su pravila, ali isto tako znam da je rekao, tko god da ti bude od doktora, sve će biti dobro, svi su izvrsni doktori.
I zaista je tako. Pred sam kraj pregledi su bili učestaliji, nekada je bio on, nekada netko drugi, ali su svi zaista bili fer i ko Tu večer kada sam otišla roditi nije bio dr.Šuškić, ostanak u bolnici potvrdio je dr. Đulabić, s maksimalnom ljubaznošću.
Budući da sam “prvorotka” (izraz za ženu koja rađa prvi put, sigurna sam da znate), ništa nije išlo brzo, ostala sam u bolnici subotom uvečer, 28.10., s bolovima, onim nekim blažim na 5 minuta, a preko noći je intenzitet bio jači.
Znam da sam se veselila jutru, pa sam shvatila da se sat vraća unatrag, i bila jako ljuta, jer mi je sve to dugo trajalo! Noć je bila vječnost. Ja i moja cimerica Dina smo tu večer prešli dosta kilometraže po sobi. (Pozz Dino ako ovo čitaš).
Svaki pregled, dolazak babice i doktora, ja sam mislila da beba stiže, a oni govorili kako neću još, bebi se ne žuri. Svaki sat, meni je bio godina.
Oko 14 h, 29.10. zove me babica:”gđo Franković, pita muž treba li vam nešto?
– “ne treba” – odgovaram. Mislim što će mi trebati, sve me boli, ne mogu o sebi, niti mogu jesti, a ni piti bilo što.
Nisam napisala, da su mi mob.uzeli na prijemu odmah, jer tu, pored rađaone, nije dozvoljeno, što mi je tada bilo jako glupo, a kasnije shvatite da je to zapravo baš ispravno.
Kako su sati odmicali, mene je sve jače i intezivnije boljelo, a to “otvaranje” išlo nekim mravljim koracima, sporo, malo…. ma gotovo nikako. Pregledi i CTG su rađeni često, ali moja Elena tada nije žurila nikamo (za razliku od danas, kad je pravi mali zvrk).
Nešto konkretnije dogodilo se tek uvečer, kada mi je u 17:45h, doktor “pustio” plodnu vodu, budući da sam termin prešla već 5 dana, plodna voda nije bila baš najbolja. Eh, što da vam kažem, tada počinje ona prava “drama”, ono što sam do tada smatrala bolom, bilo je kao neka šala, u odnosu na taj bol, koji sam osjetila po gubitku plodne vode.
Moj spasioc, odnosno moja utjeha i spasiteljica je bila babica Alisa (nažalost prezime joj ne znam). Znate što, i sada kada pomislim na nju, emocije me uhvate, neke posebne i neopisive, hvala Bogu da postoje takve osobe.
Moja sestra (po struci babica), konstantno mi je ponavljala da, ukoliko budem slušala sve što mi kažu, sve će biti lakše, i brže se odvijati. Tako sam i radila, svaki njen savjet sam slušala, upijala, borila se svim silama da uradim kako mi kaže.
Pravilno disanje, hodanje, masiranje leđa, sve je bila uz mene! Sjećam se kada je moj muž nazvao nju, oko 22h otprilike, ona mu je rekla, da mi treba još 2 sata barem, znam da je rekla oko 12 sati (00:00), da bih mogla roditi, a ja sam joj kroz plač odgovorila kako ne mogu više niti 12 minuta.
Tješila me, i rekla da sve ide kako treba, i da me još malo vremena dijeli od susreta sa mojom princezom.
Znate što, ta naredna 2 -3h, najbolnija u mome životu ona mi je bila poput majke, nije mogla učiniti da bol nestane, ali je učinila da najbolnije trenutke ne pamtim po bolu samo, nego i po njenoj dobroti i pažnji, koja mi je pomagala da izdržim te sate.
U 23 : 50h sam bila u rađaoni, u 00:23h sam vidjela najljepšeg anđela ikada, pa ljudi moji, zbog toga trenutka, prvog pogleda, prvog dodira, vrijedi proći svu tu bol, i sve te teške trenutke. Dok ovo pišem i sada plačem.
Kada sam je vidjela, babica mi ju je donijela na prsa, pomislila sam kako ništa ljepše nisam vidjela u životu ❤ Mislim da me majke razumiju.
Nakon poroda je slijedilo šivanje, uz anesteziju naravno (neke majke su rađale negdje drugo, i govorile su mi da su šivane bez anestezije). Porodio me doktor Asmir Karadža. Iskreno i od srca mu zahvaljujem.
Zahvaljujem cijelom “timu” i osoblju. Nakon poroda mi je babica rekla da nije dugo imala tako “poslušnu” porodilju, a ja mislim u sebi:”eh, trebalo je slušati moju sestru toliko dana, odnosno 9 mjeseci, o tome kako moram slušati, kako ću jedino tako dobro proći, pa ajd sad probaj da ne slušaš babicu…” 😂
Posliie poroda je tek nastupilo pravo uživanje, pazili su me, svi biti tu što god mi je trebalo, bebu često nosili na presvlačenje, brinuli o tome da li beba doji… jednostavno su svi bili na raspolaganju u svakome trenutku.
I onda me pitate zašto tamo, da li bih opet?!? Što vi mislite?
Moj odgovor je: DA, DA i DA!
Ako ovo, ikada, pročita bilo tko od osoblja iz bolnice Travnik, želim da zna, da sam im svima zahvalna na svemu!
Njihov ravnatelj / direktor, gospodin Granov može biti ponosan na njih, jer ima odlične ljude, koji svoj posao zaista rade onako kako i treba.
Možda netko ima drugačije iskustvo, ali ono koje imamo, moja obitelj i ja, je i više nego odlično, počevši od odjela Interno, Kirurgije, Ginekologije…
Hvama svima Vama koji ste odvojili vrijeme da ovo pročitate! Već duže vremena je dio ovoga teksta napisan, i čekao je neko pravo vrijeme.
Danas sam pročitala da će dr Amer Šuškić, dolaziti raditi u Dom zdravlja Kiseljak, i onda sam željela s Vama podijeliti moje iskustvo, a ujedno i preporuku za izvrsnog doktora.
Hvala na čitanju!
U budućnosti će biti zanimljivih tema, nadam se iskreno!
P.S. ne zamjerite na pravopisu, načinu pisanja i tim detaljima, u budućnosti ću se svakako vise posvetiti tome!
Ipak je ovo početak 🤗😍
Hvalaa na čitanju!
