Istraživanja pokazuju da bez obzira koje cigarete konzumirali, one su višestruko opasne po zdravlje. U duhanskim proizvodima nema zdravih supstanci, pa zdravlju škodi katran, nikotina i ugljenmonoksid. Supstance iz cigareta ne utiču samo na pluća, nego na čitav organizam.
Pušenje može dovesti do različitih zdravstvenih komplikacija, kao i dugoročnih posljedica na zdravlje. Iako pušenje može povećati rizik od različitih problema tokom nekoliko godina, neki od tjelesnih posljedica su trenutni, prenosi HealthLine. Saznajte više o simptomima i ukupnim efektima pušenja na tijelo u nastavku.
Uticaj duhana na organizam
Cigarete sadrže oko 600 sastojaka, dok u toku sagorijevanja jedne cigarete stvara se više od 7.000 hemikalija, navodi Američko udruženje za borbu protiv konzumiranja cigareta. Većina tih hemikalija je otrovna, od kojih najmanje njih 69 je povezano sa rakom.
Zapravo, centri za kontrolu i prevenciju bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) kažu da je pušenje u SAD-u najčešći “preventivni uzrok smrti”. Iako efekti pušenja možda neće biti trenutni, komplikacije i oštećenja mogu trajati godinama. Dobra vijest je da odustajanje od pušenja može promijeniti mnoge posljedice.
Centralni nervni sistem
Jedan od sastojaka duhana je droga za promjenu raspoloženja koja se naziva nikotin. Nikotin doseže vaš mozak u samo nekoliko sekundi i učini da se neko vrijeme osjećate energično. U toku smanjivanja tog efekta, osjećate se umorno i više žudite za cigaretama. Nikotin je uzrok izuzetnog stvaranje navike, zbog čega ljudi smatraju da mogu teško prestati pušiti.
Povlačenje nikotina može oslabiti kognitivno funkcioniranje i učiniti da se osjećate anksiozno, razdraženo i depresivno. Cigarete takođe mogu izazvati glavobolje i probleme sa spavanjem.
Respiratorni sistem
Kada se udiše dim cigarete, u organizam se unose supstance koje najviše štete plućima. Vremenom, ovo oštećenje dovodi do raznih problema. Uporedo sa povećanom infekcijom, ljudi koji puše imaju veći rizik za hronična ireverzibilna stanja pluća kao što su:
– Emfizem pluća
– Hronični bronhitis, trajna upala koja utiče na sluznicu pluća
– Hronična opstruktivna bolest pluća
– Rak pluća
Takođe, pušenje može prouzrokovati privremena zagušenja i nelagodu pri disanju. Povećana proizvodnja sluzi odmah nakon prestanka pušenja pozitivan je znak da se respiratorni sistem oporavlja.
Djeca čiji roditelji puše više su skloni kašlju, piskanju i napadima astme u odnosu na djecu čiji roditelji ne puše. Takođe, imaju veće šanse da obole od pneumonije i bronhitisa.
Kardiovaskularni sistem
Pušenje oštećuje cijeli kardiovaskularni sistem. Nikotin uzrokuje stezanje krvnih žila, što ograničava protok krvi. Vremenom, sužavanje koje je u toku, zajedno s oštećenjem krvnih žila, može uzrokovati bolest perifernih arterija. Pušenje podiže krvni pritisak, slabi zidove krvnih žila i povećava rizik od ugrušavanja krvi. Zajedno, to povećava rizik od moždanog udara.
Pušači su izloženiji povećanom riziku od pogoršanja srčanih bolesti, posebno ako je pojedinac već imao operaciju srca ili neko od kardiovaskularnih oboljenja, prenosi HealthLine.
Pušenje ne utiče samo na vaše kardiovaskularno zdravlje, već i na zdravlje onih oko vas koji ne puše. Izloženost pušenju nekada nosi isti rizik za nepušače kao nekoga koji puši. Takvi rizici uključuju moždani udar ili kardiovaskularna oboljenja.
Uticaj na kožu, kosti ili nokte
Najočigledniji efekti pušenja su promjene na koži. Supstance u duvanskom dimu zapravo mijenjaju strukturu kože. Nedavno istraživanje pokazalo je da pušenje dramatično povećava rizik od karcinoma kože. Ni nokti nisu imuni na konzumiranje cigareta, pa tako pušači imaju povećavan rizik od dobijanja gljivičnih infekcija na noktima.
Neka istraživanja su pokazala da nikotin može povećati gubitak kose, izazvati ćelavost i sijeđenje.
Digestivni sistem
Pušenje povećava rizik od raka usta, grla i jednjaka. Pušači, takođe, imaju veću stopu rizika da podlegnu bolestima gušterače. Čak su i ljudi koji „puše, ali ne udišu“ suočeni sa povećanim rizikom od raka usta. Pušenje razvija otpornost na insulin, što dovodi do povećanog rizika od dijabetesa tipa 2 i njegovih komplikacija, koje se razvijaju brže nego kod ljudi koji ne puše.
Seksualnost i reproduktivni sistem
Nikotin utiče na dotok krvi u genitalna područja muškaraca i žena, pa to može uticati na nivo seksualnih hormona i smanjenje želje.. Za muškarce to može smanjiti seksualnu učinkovitost. Za žene to može rezultirati seksualnim nezadovoljstvom i nemogućnosti postizanja orgazma.
(HealthLine)
